Dragan je drage volje pristao da popričamo o njegovom poreklu, životu, karijeri... Stigao je na razgovor baš na vreme, dobro raspoložen, malo umoran, i, reklo bi se, setan zbog skorog povratka u Holandiju. Nakon kafe, par cigareta i kratkog dogovora, krenuli smo na zvaničan deo razgovora. Pozajmljeni "Sony" reporterac je nečujno gutao Draganove reči, nekad srpske, često engleske, u nedostatku zaboravljenih izraza... Ipak, odlično smo se razumeli.
Mama mi je iz Zrenjanina, i upoznala je mog tatu na Braču, i posle tri dana oni su rekli ajde da se udamo i da se uzmemo i...
Tri dana?
Da, tri dana (smeh). I onda su otišli u Holandiju. Tamo sam i rođen, tamo su moji napravili kuću. Ovde, u Melencima imam babu i dedu, koji su neko vreme živeli u Zrenjaninu, pa zato kažem da mi je mama odande. Deda je radio u Naftagasu, baba je više volela Zrenjanin, tamo su imali i stan... Uglavnom, sada su ovde, i ja sam dolazio u Melence otkad znam za sebe, bar dva-tri puta godišnje. Do šeste godine sam baš mnogo ostajao ovde, i u Zrenjaninu i u Melencima, dok nisam imao obaveze oko škole.
Kada si počeo da se baviš glumom, odakle ti ta ideja?
Kada sam imao sedam godina, mama me je upisala na časove gimnastike, i uzgred je primetila da, kad radim te... kako se zove to... when I have a matches, kad moram da se takmičim, da sam jako voleo to da radim za publiku, one koje gledaju. Znači, ne samo takmičenje, nego i publika, i to su bili neki sami počeci. Kasnije sam se izgoreo...
Imao si nesreću, vidljivi su ožiljci na vratu. To se desilo kad si imao...
Četrnaest godina. Neko me je upalio, nije hteo, naravno... Špiritusom. Bili smo klinci, hteo je da mi pokaže veliki plamen, vikao je "Dragane, Dragane, gledaj, gledaj...", i ja se okrenem, i on me polije time, bila je neka plastična flaša sa špiritusom... Proveo sam nekoliko meseci u bolnici, i tada sam imao vremena da razmišljam šta ću da radim. Imao sam kao neku terapiju, ta je nesreća jako uticala na mene, i gluma je bila deo te terapije. U stvari, mama je znala da sam voleo da glumim, i kada sam se vratio kući iz bolnice, predložila mi je da odem u Asen, to je grad na severu Holandije... Tamo sam dobio glavnu ulogu u jednoj pozorišnoj predstavi, i tako sam počeo, sa petnaest godina. I pre nego što smo počeli da radimo predstavu, rekli su mi: "Nemoj ti ovde, idi ti u Groningen, imaš neki talenat, probaj tamo". Onda sam otišao u Groningen, i... pa da kažemo samo te... a little bit of success story... kako je to išlo jako brzo, sve. Tamo sam došao i probao u jednoj školi onaj introduction course, da se vidi da li sam ja uopšte za to... I uspelo mi je, prvom u dvadeset godina, da od najnižeg dođem do najvišeg nivoa, četvrtog. To se pojavilo i u novinama...
Samo se ti hvali, slobodno, nemoj da se stidiš...
Da, da (smeh). Tamo sam dobio glavnu ulogu u prvoj predstavi, "Blikvanger" se zvala, devedeset i šeste. To je bio kao neki život Cigana u kampu, kao "Snatch", to... Ali smo mi imali kao osam karavana napolju, ja sam bio glavni u kampu, bila je jako lepa predstava, ali i naporna. Posle toga sam odmah dobio ulogu u "Edipu", glavnu, i tako je to počelo. To pozorište je bilo profesionalno, počeo sam i da zarađujem, pa sam se i preselio u Groningen, sa sedamnaest godina.
"Edip" je počeo da se igra 1998. godine.
Da, to je bila adaptacija klasične grčke tragedije, od Sofokla. Huho Klaus je to preradio na holandski, a režiser još malo izmenio. Mi smo još uvek bili mladi za takve teme, ne možeš ti sad... kako... ubio sam tatu, i idem sa mamom u krevet... bilo je više kako da dođem na to, da to znam, da se to sve desilo, taj, taj... the search for what really happened in my life, nego... realizacija toga šta sam uradio. Više jedan pogled iz takvog ugla.
Šta se desilo posle "Edipa"?
Onda je došla predstava "Doodstil", "Mrtva tišina", 1999. godine. To je bila prva predstava u kojoj sam stvarno imao glumački zadatak. U "Edipu" sam još uvek mogao da budem Dragan, to je bilo ono kao - odglumi to kako ti najbolje odgovara, kao početnik - najbolje što umeš. U "Doodstil" sam bio klinac koji je dobijao puno batina, koji je imao puno problema u životu, kojem baš ne ide u svemu. Tu su baš jako voleli da me vide, tu sam mogao da radim tranformaciju, bilo je teže. Svi moji tekstovi su stvarno bili moji. "Edip" postoji, "Blikvanger" je neko drugi napisao, ali "Doodstil" smo nas sedmorica pravili tako što smo toliko radili te probe... Svaki dan samo probe, bez materijala, samo stojimo tamo, i onda: šta je važno u životu, šta nije važno, i šta boli... Tražili smo najveće konfrontacije moguće u našim godinama, i to probamo. Tu je jako bilo bitno odvojiti svoj pravi, privatan život od predstave, i jako teško. Bila je to stvarno dobra predstava, i tamo su me zapazili.
Ko te je video?
Dva producenta iz Amsterdama, TV i filmski producenti. I onda je počeo telefon da zvoni. U početku mi je bilo, ono... kako sve može da se desi zbog samo jedne predstave, ali sam počeo i da prihvatam poneke uloge. Poslušao sam savet da nikada ne radim sapunice, mada je bilo teško odoleti. Lako je bilo reći - ja ne radim sapunice, nisam taj tip, ali kad dobiješ ponudu, i znaš - biću i malo, kao, slavan u Holandiji, imaću i pare, i... Nuđene su mi uloge u poznatim serijama, ali sam rekao ne, i tako... Prihvatio sam par uloga u nekim policijskim mini-serijama. Igrao sam u nekih pet-šest serija, to su bili više kao filmovi u delovima, svaka je serija priča za sebe. Kad sam odradio tih nekoliko, i to mi je dosadilo, i tada je i došla prilika da radim film.
Prvi film, "Drift", koji je i kod nas prikazan na ovogodišnjem FEST-u. Kako je to izgledalo, kako ste prošli?
Pa... u Holandiji onako, ali u Evropi sjajno. Dobili smo nagradu u Ženevi, prikazani smo Solunu, San Sebastianu, Torontu.. Ne znam ni ja više. Premijera je bila u Roterdamu, u leto 2000., a snimali smo ga godinu dana ranije.
Kako je bilo na premijeri?
Uf... (smeh). Strava. To je bilo jako lepo.
O čemu se radi u filmu?
Brat i sestra koji sami žive u kraju Roterdama, gde se vrlo teško živi. Tamo, kako oni kažu, kad si rođen za deset centi nikada nećeš postati dvadeset i pet centi, opet neka teška situacija. Ja sam u glavnoj muškoj ulozi, igram Jakoba, koji je toj devojčici i brat i otac, školujem je... Problemi počinju kad devojka napuni šesnaest godina, i polako počinje da otkriva svoju seksualnost. Počinje da gleda muškarce, čak i starije, a da ja to ne znam. Posmatra i moj život, i uočava da živim samo za nju, da sve što radim... Prodajem staro meso po uglovima ulica, samo zamazano novom krvlju, i... Sve što ja želim je da se ništa ne menja, da je ostavim kod kuće i da tamo ostane. U filmu sam još uvek, kako se to kaže... virgin, nevin... I ona počinje da me pita da li je to tačno, da nikada u životu nisi to radio... Tu ja već postajem sumnjičav, osećam i da ima drugi miris, šminka se... I onda tek vidim kako mene boli... ne mene, Jakoba, u stvari... I onda shvatim da bih voleo da je imam ne samo kao sestru, nego možda i kao... da je ljubim i da je osetim možda i malo bliže nego samo kao sestru. Mi stvarno živimo u toj kući kao da smo u braku. I onda odatle - consequences, consequences, consequences... ali, to onda moraš da vidiš.
 |
"DRIFT" (Plutanje), 2000. |
Film je prikazan na mnogim festivalima, rekli smo već...
Da li si i ti išao?
Nisam svuda bio, oni su me pitali ali nisam smeo od škole da idem, od akademije, oni kažu - ti ostani kući (smeh). Zvali su me i na FEST, dobio sam mail, ali opet nisam mogao.
Još nešto o filmu?
Treba ga videti, ne znam šta bih još... Tehnika, valjda, mada nije to moj deo. Bar 50% je handheld camera, i tako je postignut taj dokumentarni utisak. Skoro uopšte nismo koristili wheels... šine za kameru. To je debut, prvi film režisera Michiel van Jaarsveld-a, ustvari prvi dugometražni.
Nakon filma došle su sve te novine....
Da, bilo je mojih fotografija i priča u holandskom "Elle"-u, "Avantgarde"-u, i ne znam gde sve još. Posle filma. Ja sam već zaboravio film, ipak je prošlo dosta vremena od snimanja do premijere i sve te frke
(Listamo holandski časopis "Avantgarde" od novembra prošle godine. Leticija Kasta na naslovnici, Dragan u "polovičnom" (vidi sliku!) izdanju među mladim nadama holandskog glumišta; u stvari - on je najmlađi)
Avantgarde magazin, novembar 2001.
Ajde malo o školi. Ti si na akademiji u...
Arnhemu. Postoje tri akademije u Holandiji - u Mastrihtu, Amsterdamu i Arnhemu. Upisao sam je pre dve godine, sad sam na trećoj. Traje četiri godine. Mogao sam da idem dalje na ovaj način, da radim neke TV stvari, ali nikad ne bih otišao dalje u tim osnovnim glumačkim disciplinama. Moram da naučim da koristim glas u, na primer, velikoj sali, maloj sali, na televiziji... Učim takve stvari, istoriju glume, i...
Ustvari, učiš zanat.
Baš to, učim zanat. I zato zasad ne smem ništa drugo da radim. Škola je od ujutro do uveče... Tek sada na trećoj godini dozvoljeno mi je da radim i stvari van škole, da stažiram. Tako da ću opet moći da snimim poneki film. "Drift" je bio još pre fakulteta.
Da li ti je činjenica da već imaš film koji je tako dobro prošao pomogla pri upisu, ili...
Nema to nikakve veze, oni to uopšte ne gledaju. Oni ne gledaju šta si ti radio, jer te stvari već umeš; njih zanima ono u čemu si slabiji, kakav si materijal. Prijemni je trajao tri nedelje, počnu sa sedamsto ljudi i na kraju izaberu osam. Uspeo sam da upišem akademiju iz drugog pokušaja, prvi put sam ušao među trideset, ali nisam stigao do prvih osam.
Između ta dva pokušaja je, znači, prošla cela godina.
Da, cela godina. U međuvremenu sam radio "Doodstil" i "Drift", i moji režiseri su mi tu jako pomogli... Rekli su - sada ćemo samo da radimo tako da učiš to što ne znaš, ono što znaš ćemo ostaviti po strani. I sada, kad gledam, to što sam upisao Akademiju je moj najveći uspeh. Imaš ljude koji nemaju Akademiju, uradili su jedan film i ništa više... Ja hoću da glumim i kad budem imao pedeset godina. Sad imam izgled za film, tu facu i onda... Bilo je i toga, bilo je ljubomornih ljudi, pričali su: "E, ti si iz Jugoslavije, opekao si se, imaš neku priču i zato ti i ide..." GRRRRR! Ali, dobro...
Da, biće tih priča uvek... Ajmo malo o planovima. I dalje ne smeš da snimaš zbog škole?
Sada će stvari biti drugačije, na trećoj godini. Čuvam jednu ulogu, dobio sam je još pre dve godine, ali mi škola nije dala da snimim to. Na sreću, režiserka koja to radi ostala je u drugom stanju, tako da je sve to stalo i pre nego što je počelo. I ona je htela baš mene za tu ulogu, i rekla je - e, baš dobro, onda ćemo imati Dragan, i...
O čemu se tu radi, kad počinje snimanje, kako će se film zvati?
Zvaće se "Crni labudovi", "Black Swans". Snimanje počinje krajem septembra, početkom oktobra ove godine, tako...
Uloga? Ne smeš da pričaš previše, pretpostavljam?
Mogu da kažem koliko znam. Ja sam pročitao već pet puta drugi skript, ali to se menja... Film se sad zove "Black Swans", ali, recimo, "Drift" se zvao "100 paarden" ("Sto konja"), a pre toga je imao i drugo ime. Čak sam imao i majicu na kojoj piše "100 paarden", trebalo je sto posto da se tako zove, i na kraju, eto... Uglavnom, work title za sada je "Black Swans". Igraćemo ja i Carice Van Houten (dvadesetpetogodišnja holandska glumica koja se zajedno sa Draganom pojavila u "Hot in Holland" listi "Avantgarde" magazina, prim. aut.), i jako sam srećan zbog toga. Ja nju jako cenim kao glumicu, ona je meni jako dobra. Prvi put ću raditi sa nekim ko nije debitant, a ne kao u "Driftu", gde smo svi nekako debitovali, i ja, i Christel Oomen, i režiser... I zato mislim da će ovaj film biti znatno bolji (smeh).
Još detalja...
Snimaćemo u Španiji, priča je malo "Romeo i Julija". Ja živim u jednom starom brodu na moru, i ona je plivačica, i dolazi pravo iz vode, i baci se u moje ruke...
Nemoj posle da te tuže što si ispričao ceo film pre početka snimanja!
(Smeh) Da ti dam script... Ajde, šta još... Upoznao sam u Nemačkoj, na festivalu, engleskog režisera...
Tamo si upoznao i Morgana Freemana...
Nisam baš upoznao, video sam ga (smeh). Rekao sam "zdravo"... On je već jako star. No, manje-više... Taj Englez, Robert Farrah, je rekao da je gledao "Drift" i da mu se svideo, i da hoće sa mnom da pravi film. To je tako po festivalima, svi tako pričaju... A ovaj je... he kept his word, and he found me in Holland, pitao za mene i... Film još nema sve pare, ali mi je rekao kako će se zvati, koju ulogu ću igrati, biće komedija... To mi je najteže, ali i to ću probati. Nije još sigurno sve, nisam još nikakav contract potpisao, ali...
Film će se zvati?...
"Waterloo Street". Radi se o sedam ljudi koji žive zajedno u jednoj kući. High society people. Marta sledeće godine treba da počne snimanje. Inače, Farrah radi za "Warner Bros", i radićemo to za njihovu produkciju. On je pravio film sa Billom Murrayjem, loš film, nije bio ni dobar (smeh)... "A Man Who Knew Too Little". Stvarno nije bio dobar film, ali opet imam sigurnost da je on već pravio filmove...
Ok, mislim da smo apsolutno sve pretresli, hvala ti što si bio ovako iscrpan i strpljiv... Još nešto za kraj? Šta ćeš raditi kad se vratiš u Holandiju?
Imam da radim jednu predstavu u Amsterdamu, za 25. maj, samo jednom. To su mi opet ljudi iz škole rekli da moram... Ako imam šansu da u pozorištu igram sa poznatim glumcima, iz škole me redovno šalju. Imam dogovor za još tri predstave sa postojećim pozorišnim trupama, to je baš išlo jako brzo i iznenada.
Sve u svemu, dosta ponuda...
Baš dosta, ali i dalje ne smem previše stvari stvarno i da radim, zbog škole. Baš frustrirajuće.
Razgovor vodio: Zoran Subić
(2002.)
|
